14. 04. 2024.
НасловнаСећање на бомбардовање Народне библиотеке Србије: Маја Гојковић одала почаст жртвама бомбардовања...

Сећање на бомбардовање Народне библиотеке Србије: Маја Гојковић одала почаст жртвама бомбардовања Београда 1941. године

Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе Маја Гојковић, као специјална изасланица председника Републике Александра Вучића, положила је данас симболично цвет и књигу на локалитету некадашње Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу.

Зграда некадашње Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, једне од најстаријих и најзначајнијих установа културе у нашој земљи, до темеља је спаљена на данашњи дан 1941. године, током бомбардовања Београда од стране нацистичке Немачке.

Гојковић је поводом обележавања Дана сећања на страдање Народне библиотеке, обраћајући се присутнима, рекла да је 6. април трагичан и тужан дан за нашу културу, историју, али и целокупну модерну цивилизацију.

Потпредседница Владе је истакла да за српски народ 6. април није само дан којим је немилосрдним бомбардовањем нашег главног града и страдањем недужних цивила почео Други светски рат на овим просторима.

Већ дуже од осам деценија, како је нагласила, питамо се зашто је неко националну библиотеку, као сведочанство постојања једног народа, изабрао за легитимну мету и одлучио да је до темеља разори.

Она је навела и да је, као резултат тог подмуклог чина, у пламену храма културе данима горело више од стотину рукописних књига на пергаменту, личне библиотеке бројних великана српске културе, дела старе српске књижевности, вредне збирке докумената и писама значајних за политичку, културну и књижевну историју.

Према њеним речима, у библиотеци на Косанчићевом венцу чувана је не само наша културна грађа, већ и она која је потицала са територије читаве Европе и која је обухватала хронолошко раздобље од готово хиљаду година.

Гојковић је навела да тог шестоаприлског дана 1941. године, у операцији „Страшни суд” међународне конвенције у случају рата нису важиле за српску престоницу.

Због тога и многи историчари и стручњаци за заштиту културног наслеђа бомбардовање националне библиотеке с правом сматрају злочином без преседана у историји светских ратова, и то поготово због тога што циљ овог разарања није било само уништење богатог књижног фонда, већ и колективног сећања српског народа, напоменула је она.

Потпредседница Владе је подсетила и на то да је Народна библиотека Србије, основана недуго након обнављања српске државности, чувар нашег културног и националног идентитета и верни сапутник свог народа у његовој турбулентној историји.

Често је страдала у ратним временима, али се увек изнова рађала. Данас са задовољством могу да истакнем да Србија има националну библиотеку која је понос свих њених грађана. Она је спој традиције и савремених трендова, установа културе која нам помаже да сагледамо оно што смо били и оно што смо сада, како бисмо тако поставили чврсте темеље за будућност, истакла је Гојковић.

Она је указала на то да савремено доба намеће нове изазове у библиотекарству, а међу кључнима је истакла привлачење нове публике, која ће читањем и учењем развијати личну и колективну свест.

Зарад генерација које долазе, нећемо дозволити да нас прошлост о којој данас говоримо учини њеним заробљеницима. Народну библиотеку, ризницу знања и сећања, наставићемо да посвећено и неуморно испуњавамо снагом свог духа, лепотом и истином, стварајући тако бољу будућност, поручила је она.

Потпредседница Владе је нагласила и да нам у овим глобално тешким и неизвесним временима остаје да се надамо да ће разум победити, а култура и образовање допринети да се страдања и злочини какве смо имали у Другом светском рату више никад не понове.

Управник Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало подсетио је на то да је 6. априла 1941. године уништен књижни фонд од 500.000 свезака, 1.424 ћириличка рукописа и повеље од XII до XVII века, картографска и графичка збирка од 1.500 бројева, 4.000 наслова часописа и 1.800 наслова новина.

Такође, уништене су и личне библиотеке Вука Караџићa, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића и Јанка Шафарика.

Пиштало је рекао да је локалитет на Косанчићевом венцу и даље на известан начин за нас библиотека јер се ту одржавају читања и доделе награда, и напоменуо да је време да се та библиотека обнови као меморијални центар.

Пред њом ће горети вечити пламен. Она ће бити као Јанус, једним лицем окренута прошлости, другим будућности и међународној сарадњи, поручио је он.

Специјални изасланик Владе СР Немачке за Западни Балкан Мануел Сарацин рекао је да оно што је немачка влада учинила тада није само довело до људских жртава, већ је уједно било уперено и против српске културе, која је, како је додао, важан део европске културе.

Народна библиотека Србије добила је 6. априла 1973. године нову зграду на Врачарском платоу, где се и сада налази, а прву почасну чланску карту у новоотвореном здању добио је нобеловац Иво Андрић.

КОМЕНТАРИШИТЕ

Молимо вас унесите свој коментар!
Молимо вас унесите своје име

- Спонзорисано -

Популарне вести