Српска академија наука и уметности (САНУ) у 2023. години обележава Годину академика Симе Лозанића (1847-1935), једног од најзначајнијих српских хемичара, угледног политичара и дипломате. Лозанић је био професор и ректор Велике школе, први ректор у историји Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, посланик у Лондону, министар народне привреде и иностраних дела.
Након завршетка студија права на Великој школи у Београду, Лозанић је студирао хемију у Цириху и Берлину, код чувених научника Вислиценуса и Хофмана. У свом педагошком раду на Великој школи и Београдском универзитету пренео је знање стечено у тада најмодернијим европским лабораторијама, уводећи најсавременија знања и обавезне лабораторијске вежбе у наставу хемије. Такође, утемељио је модерну хемијску терминологију у српској науци.
Током своје шест деценија дуге научне каријере, Лозанић је објавио преко двеста научних и стручних публикација, највећи одјек имали су његови радови из органске хемије и електросинтезе. Радио је и на оснивању Пољопривредног факултета. Као министар привреде, Лозанић је допринео индустријализацији земље и развоју српске државе у том периоду.
Поред свог научног и политичког рада, академик Лозанић је значајно допринео откривању природних богатстава Србије, бавећи се анализом руда, минерала, метеорита, минералних и пијаћих вода. Био је председник Српске краљевске академије двапут (1899–1900, 1903–1906).
Академик Лозанић је био члан великог броја домаћих и међународних научних друштава, почасни председник Српског хемијског друштва, дописни члан ЈАЗУ и Чешке академије науке.
Као хемичар, Сима Лозанић оставио је неизбрисив траг у нашој и светској науци. Својим педагошким, политичким и дипломатским радом, дао је немерљив допринос у развоју српске просвете, привреде и индустрије. Обележавање Године академика Симе Лозанића је прилика да се подсетимо и одамо почаст његовом великом раду и заслугама за науку и државу.
