Министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић изјавила је данас, на отварању „Београдског енергетског форума”, да наша земља има амбиције да постане пуноправна чланица ЕУ, што значи да пратимо визију чланица Уније да до 2050. године декарбонизујемо наш енергетски сектор.
Ђедовић је истакла да Србија не може одједном да замени две трећине електричне енергије коју добија из угља другим изворима, јер ће за то бити потребне године и велика средства, због чега је планирање кључно за успешну енергетску транзицију.
У складу са том визијом, како је објаснила, планираћемо развој нашег енергетског сектора, на чему радимо кроз израду нове стратегије развоја енергетике до 2040. године са пројекцијама до 2050. године и интегрисаног националног плана за енергетику и климу, за који очекујемо да буде усвојен у току године.
Наши циљеви биће амбициозни, али реални, како бисмо обезбедили сигурност снабдевања и да наш процес енергетске транзиције буде финансијски одржив и социјално праведан за рударски сектор и све запослене у њему, поручила је министарка.
Према њеној оцени, удео од 45 одсто ОИЕ је реалан циљ кадa је реч о учешћу обновљивих извора у производњи електричне енергије, док би код финалне бруто потрошње циљ требало да буде између 30 и 40 одсто, што зависи од много фактора и модела енергетског сценарија.
Очекујемо да Влада врло брзо усвоји листу приоритетних пројеката која обухвата цео енергетски сектор, а прве индикације су да је у наредним годинама потребно уложити више од 15 милијарди евра, од чега већину у производне капацитете, а остало чине улагања у преносну мрежу и дистрибутивни систем, сектор нафте и гаса, прецизирала је она.
Такође, како је додала, планирана су већа улагања у соларну енергију из производних капацитета у власништву државе, у изградњу ХЕ Бистрица, а биће размотрено и да ли има техничких и економских услова за градњу ХЕ Ђердап 3, јер би једна таква електрана омогућила више енергетске независности грађанима Србије и више ОИЕ на мрежи.
Градићемо и улагаћемо и у соларну електрану Морава, ветроелектрану Костолац, Власинске ХЕ, као и у ревитализацију постојећих ХЕ. Зато нам је потребна снажна државна компанија, повезивање са суседима, као и удруживање са стратешким партнерима који су најбољи у одређеним областима и од којих највише можемо да научимо, поручила је Ђедовић.
Она је подсетила на то да наша земља у овом тренутку нема приступ фондовима којима ЕУ подржава своје чланице у енергетској транзицији.
Међутим, како је нагласила, имамо приступ одређеним фондовима које треба да користимо још ефикасније, као и значајну подршку ЕУ на кључним пројектима, као што су изградња гасне интерконекције Србија–Бугарска и Трансбалкански коридор.
Министарка је указала на то да су усвајањем измена закона створени услови за увођење нових капацитета за производњу енергије из обновљивих извора, као и да ће инвеститори имати неопходну сигурност и предвидљивост да планирају своје пројекте, уз јасна правила када је реч о одговорности за балансирање нових капацитета из ОИЕ, пре свега за комерцијалне пројекте.
Она је додала да посебно охрабрује велика заинтересованост за програме субвенција за повећање енергетске ефикасности у домаћинствима и за добијање статуса купаца-произвођача.
Број купаца-произвођача се у последњих шест месеци утростручио и сада их је више од 1.300, а укупна снага ових електрана износи приближно 15,5 мегавата, навела је Ђедовић.
