01. 03. 2024. (петак)
НасловнаБизнисСветска финансијска тржишта: Анализа кретања за период 31. јул - 4. август...

Светска финансијска тржишта: Анализа кретања за период 31. јул – 4. август 2023.

Народна банка Србије је јуче објавила Преглед дешавања на светком финансијском тржишту у периоду од 31. јула 2023. године до 4. августа 2023. године. Према њиховом извештају у последњој недељи јула и првој њедељи августа 2023. године, светска финансијска тржишта су претрпела низ промена које су директно утицале на глобалну економију.

Ове промене су резултат комбинације различитих економских, политичких и социјалних фактора који су се одиграли на глобалном нивоу. Од реакција на монетарне политике великих централних банака, преко промена у валутним пародима, до осцилација на акционим тржиштима, инвеститори и економски стручњаци су били сведоци динамичног и неизвесног периода. У наставку ћемо размотрити најзначајније догађаје и анализе које су обележиле овај период, а које је објавила Народна банка Србије у својој публикацији.

Главни индекси акција и кретање на ФХ тржишту

Светска акциона тржишта су током последње недеље јула и прве недеље августа 2023. године била сведок значајних промена. Ова промена је резултат комбинација глобалних економских фактора, политичких одлука и корпоративних извештаја.

  • S&P 500 (САД): Овај индекс је пао за 2,27% током извештајног периода, али је годишњи раст износио 7,85%. Пад је вероватно резултат неизвесности у вези са монетарном политиком Федералних резерви и трговинским споразумима.
  • Dow Jones Industrial (САД): Пад од 1,11% може бити повезан са секторским променама у индустрији и енергентима. Међутим, годишњи раст од 7,15% указује на општу стабилност овог индекса.
  • NASDAQ (САД): Пад од 2,85% је вероватно резултат промена у технолошком сектору, с обзиром на то да је NASDAQ домаћин многим технолошким компанијама. Годишњи раст од 9,34% показује да је технолошки сектор и даље један од најјачих у САД.
  • Dax 30 (Немачка): Пад за 3,14% може бити повезан са економским и политичким променама у Европској унији. Међутим, годишњи раст од 16,75% указује на то да је немачка економија и даље једна од најјачих у Европи.
  • SAS 40 (Француска): Пад за 2,16%, али годишњи раст од 12,31% који показује општу стабилност француске економије.
  • FTSE 100 (Велика Британија): Пад за 1,69%, али годишњи раст од 1,56% који указује на опрезан оптимизам у вези са будућношћу Велике Британије на финансијском тржишту.

У светлу ових промена, инвеститори и аналитичари треба да буду опрезни и да прате даља кретања на акционом тржишту.

Каматне стопе и монетарна политика

Каматне стопе и монетарна политика су кључни инструменти којима централне банке управљају економијом. Они директно утичу на инвестиције, потрошњу, инфлацију и умањење дуга. Током извештајног периода, неколико великих централних банака је донело одлуке које су имале утицај на глобална финансијска тржишта.

  • Европска централна банка (ЕЦБ): ЕЦБ је одлучила да задржи референтну каматну стопу на 3,75%. Ова одлука је у складу са стратегијом ЕЦБ да подржи економски раст у еврозони и да контролише инфлацију. С обзиром на стабилност еврозоне и ниску инфлацију, ова одлука је била очекивана.
  • Федералне резерве САД: Каматна стопа је постављена између 5,25% и 5,50%. Ова одлука је вероватно резултат покушаја да се контролише инфлација у САД, али и да се подржи економски раст. Федералне резерве су такође изразиле опрез у вези са глобалним економским условима и потенцијалним ризицима.
  • Банка Енглеске: Каматна стопа је постављена на 5,25%, чиме је одлучила да задржи каматне стопе на стабилном нивоу.
  • Банка Канаде: Каматна стопа је постављена на 5,00%. Ова одлука је у складу са стратегијом Банке Канаде да подржи домаћи економски раст и да се суочи са изазовима глобалног економског окружења.
  • Швајцарска национална банка: Каматна стопа је постављена на 1,75%. Швајцарска, као мала отворена економија са снажном валутом, често користи своју монетарну политику да стабилизује франак и да се суочи са екстремним шоковима.

У светлу ових одлука, јасно је да централне банке широм света остају опрезне у вези са глобалним економским условима. Оне користе своје инструменте да би обезбедиле стабилност, раст и здраву инфлацију у својим респективним економијама.

Валутна кретања

Валутна тржишта су веома динамична и често реагују на различите економске, политичке и социјалне факторе. Током извештајног периода, неколико важних валутних парова је исказало значајне промене, које су директно утицале на међународну трговину, инвестиције и туризам.

  • EUR/USD: Евро је порастао у односу на амерички долар за 0,07%, достижући вредност од 1,1034. Овај раст може бити повезан са стабилношћу еврозоне и потенцијалним економским изазовима у САД. Годишњи раст од 7,79% указује на дугорочну стабилност евра у односу на долар.
  • EUR/GBP: Евро је такође ојачао и у односу на британску фунту, са растом од 0,78% и достижући вредност од 0,8632. Годишњи раст од 2,43% указује на то да евро остаје стабилан у односу на фунту, упркос политичким изазовима.

Валутна кретања су веома важна за међународне компаније које врше трговину или имају инвестиције у различитим земљама. Промене у вредностима валута могу директно утицти на приходе и трошкове ових компанија. Такође, туристи и појединци који шаљу новац у иностранство такође могу осетити утицај ових промена.

У светлу ових кретања, важно је за инвеститоре, компаније и појединце да буду свесни глобалних валутних трендова и да планирају своје финансијске активности у складу с тим.

Закључак

Светска финансијска тржишта су током извештајног периода, а према подацима из публикације Народне банке Србије, прошла кроз низ промена које су директно утицале на глобалну економију. Ове промене су резултат комбинације различитих фактора, укључујући монетарне одлуке централних банака, кретања на акцијским тржиштима и валутним паровима.

Акциони индекси су показали осцилације које су резултат неизвесности на глобалном нивоу, али и доказ стабилности у одређеним регионима. Валутна кретања, са друге стране, откривају дубље економске и политичке трендове који могу имати дугорочне последице на међународну трговину и инвестиције.

Монетарне одлуке централних банака су кључни показатељи њихове стратегије управљања инфлацијом, стимулисањем раста и осигурањем финансијске стабилности. Ове одлуке често имају директан утицај на све аспекте економије, од индивидуалне потрошње до корпоративних инвестиција.

У светлу свих ових информација, можемо заључити да је пред нама период пун изазова, али и могућности. Инвеститори, компаније и појединци треба да буду свесни ових глобалних трендова и да се припреме за потенцијалне промене које могу утицати на њихове финансијске одлуке. Са правим информацијама и стратегијом, могуће је не само преживети, већ и процветати у овом динамичном економском окружењу.

Упозорење: Овај текст је сажетак и интерпретација информација из документа који је објавила Народна банка Србије. Иако смо се трудили да будемо што прецизнији, не можемо гарантовати за потпуну тачност и комплетност информација представљених у овом тексту. За детаљне и потпуно тачне информације, молимо вас да директно почитате оригинални документ, кликом овде.

КОМЕНТАРИШИТЕ

Молимо вас унесите свој коментар!
Молимо вас унесите своје име

- Спонзорисано -

Популарне вести