14. 04. 2024.
НасловнаВестиУсвојен Предлог закона о Завршном рачуну буџета Републике Србије за 2022. годину

Усвојен Предлог закона о Завршном рачуну буџета Републике Србије за 2022. годину

Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници измењену и допуњену Одлуку о образовању Фонда за младе таленте Републике Србије, којом је предвиђено да Фонд следеће седмице распише Конкурс за доделу награда ученицима средњих школа за успехе постигнуте на признатим такмичењима у земљи и иностранству у току календарске 2022. године.

По Конкурсу, који ће бити отворен до краја октобра, награђују се ученици средњих школа који су освојили једну од прве три награде на признатим такмичењима, а награде износе од 20.000 до 200.000 динара, у зависности од освојеног места и ранга такмичења.

Чланови Владе усвојили су, на иницијативу председника Републике Србије Александра Вучића, Закључак о сагласности да се услуга обавезног генетичког неонаталног скрининга за спиналну мишићну атрофију за сву новорођенчад у Србији обавља на Биолошком факултету Универзитета у Београду.

Запослени у Центру за хуману молекуларну генетику Биолошког факултета Универзитета у Београду у Србији имају вишедеценијско искуство у молекуларно-генетичкој дијагностици ретких болести, пре свега неуромишићних и неуродегенеративних, као и адекватно образоване кадровске капацитете за обављање овог скрининга.

Спинална мишићна атрофија је водећи узрок смртности код новорођенчади. Да би се постигао максималан учинак терапије која се обезбеђује из средстава буџета и како би се оправдали напори и улагања нашег здравственог система у лечење ове болести, неопходно је њено откривање на самом рођењу.

Такође, у потпуности је успостављена процедура генетичког неонаталног скрининга не само у лабораторији, већ и у комуникацији релевантних институција (Биолошки факултет, породилишта, слање узорака, збрињавање беба са постављеном дијагнозом спиналне мишићне атрофије).

На седници је усвојен Предлог закона о Завршном рачуну буџета Републике Србије за 2022. годину, према којем укупни приходи и примања остварена по основу продаје нефинансијске имовине буџета Републике Србије за 2022. годину износе укупно 1.746.095.321.490 динара.

Укупни расходи и издаци за набавку нефинансијске имовине буџета Републике Србије за 2022. годину износе 1.759.683.550.831 динар, док је фискални дефицит 233.511.101.193 динара.

У структури укупно остварених прихода и примања највећи проценат се односи на порез на додату вредност у износу од 45 одсто, затим акцизе које износе 19 одсто и непорески приходи и примања од продаје нефинансијске имовине, које у структури учествују са 13 одсто.

Укупан јавни дуг Републике Србије, на нивоу централне државе, на дан 31. децембар 2022. године, износио је 55,1 одсто БДП-а.

Током 2022. године, дошло је до смaњења учешћа јавног дуга у БДП-у на централном нивоу власти са 56,5 одсто, колико је износио на крају 2021. године, на 55,1 одсто.

Чланови Владе усвојили су и Одлуку о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине археолошког налазишта Царичин град, непокретног културног добра од изузетног значаја.

Археолошко налазиште Царичин град представља једини утврђени град који је у првој половини 6. века, као задужбина рановизантијског императора цара Јустинијана (527-565), изграђен из темеља у византијској провинцији из које је цар потекао.

Сачувани и истражени остаци утврђења и објеката на археолошком налазишту и у његовој непосредној околини, изванредан су архитектонски пример ранохришћанске цивилизације настале на тлу северног Илирика.

Такође, на седници Владе усвојена је и Одлука о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине споменика културе цркве Светог Ахилија у Ариљу, непокретног културног добра од изузетног значаја.

Манастир Ариље лежи на заравни, издигнутој изнад пространих долина река Моравице и Рзава, око које се током 19. и 20. века развила савремена варошица Ариље, седиште истоимене општине.

Манастир обухвата парохијску цркву посвећену Светом Ахилију, најзначајнију сачувану грађевину некадашњег епископског/митрополијскоr манастира, археолошке налазе – остатке срушених манастирских зграда и обзиђа подизаних од краја 13. до 17. века, као и старијих здања, античког светилишта и манастира из византијског времена.

КОМЕНТАРИШИТЕ

Молимо вас унесите свој коментар!
Молимо вас унесите своје име

- Спонзорисано -

Популарне вести